Prilikom odlučivanja na kojoj ekonomskoj klasifikaciji treba evidentirati rashod ili izdatak treba poći od krajnjeg cilja zbog koga je rashod ili izdatak nastao. Imajući u vidu da se nabavka udžbenika vrši u cilju podele istih učenicima prvog razreda a ne za potrebe organa lokalne samouprave, odnosno o davanjma iz budžeta stanovništvu, ispravno bi bilo nabavku udžbenika u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem (“Sl. glasnik RS”, br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021 i 66/2021) planirati, izvršavati i evidentirati u okviru grupe konta 472000 – Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta (472719 – Ostale naknade za obrazovanje) i sa razdela Opštinske uprave nezavisno od toga što je Odluku donela Skupština opštine a podelu udžbenika vrši predsednik opštine. Isto važi i za podelu novogodišnjih paketića za decu uzrasta do 10 godina sa teritorije opštine (472311 – Naknade iz budžeta za decu i porodicu). Prilikom planiranja sredstava za nabavku udžbenika za đake prvake i novogodišnjih paketića za decu uzrasta do 10 godina sa teritorije opštine treba voditi računa o tome da li postoji pravni osnov da se iz budžeta JLS finansirju ove nabavke.

Članom 2 stav 1 tačka 31 Zakona o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”;, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) propisano je da se aproprijacije za indirektne korisnike budžetskih sredstava iskazuju zbirno po vrstama indirektnih korisnika i namenama sredstava u okviru razdela direktnog korisnika koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za te indirektne korisnike budžetskih sredstava. U skladu sa navedenim, ustanove kulture kao što su centar za kulturu i biblioteka treba u odluci o budžetu iskazati zbirno u okviru jedne glave.
Kulturno umetnička društva se registruju kao udruženja građana u skladu sa Zakonom o udruženjima (“Sl. glasnik RS”, br. 51/2009, 99/2011 – dr. zakoni i 44/2018 – dr. Zakon), tako da se finansiranje aktivnosti kulturno umetničkih društava iz budžeta lokalne samouprave vrši se sa ekonomske klasifikacije 481000 – Dotacije nevladinim organizacijama. Sam postupak finansiranja i sufinansiranje projekata u kulturi uređen je Zakonom o kulturi (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 – ispr.,6/2020, 47/2021 i 78/2021) i vrši se putem javnih konkursa koje lokalne samouprave raspisuju radi prikupljanja predloga za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, kao i projekata umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi. Imajući sve ovo u vidu, manifestacije i aktivnosti kulturno umetničkog društva ne treba prikazivati kao projekat u Odluci o budžetu već treba planirati aproprijaciju za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi (ekonomska klasifikacija 481000) sa koje će se vršiti finansiranje i sufinansiranje odobrenih projekata u kulturi, pa i projekata kulturno umetničkih društava po sprovedenom konkursu ako ispunjavaju konkursom propisane uslove. Takođe, treba imati u vidu i da se u skladu sa Zakonom o kulturi ovi konkursi za finansiranjem i sufinansiranje projekata u kulturi raspisuju u roku od 60 dana po donošenju Odluke o budžetu, tako da praktično nije ni moguće manifestacije i aktivnosti kulturno umetničkog društva prikazati kao projekat u budžetu lokalne samouprave.

Članom 2 stav 1 tačka 58a i 58b Zakona o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) propisano je da je projekat vremenski ograničen poslovni poduhvat korisnika budžeta čijim sprovođenjem se postižu ciljevi koji doprinose postizanju ciljeva programa, dok je programska aktivnost tekuća i kontinuirana delatnost korisnika budžetskih sredstava, koja nije vremenski ograničena. Sprovođenjem programske aktivnosti se postižu ciljevi koji doprinose dostizanju ciljeva programa. Utvrđuje se na osnovu uže definisanih nadležnosti korisnika budžetskih sredstava i mora biti deo programa. Dani opštine, koji se održavaju svake godine, trebali bi biti iskazani u okviru određene programske aktivnosti, na odgovarajućim ekonomskim klasifikacijama u skladu sa namenom sredstava i to kod korisnika koji je odgovoran za sprovođenje.

Za preknjižavanje prihoda potrebno je obratiti se Upravi za trezor. Jedinice lokalne samouprave učitavanjem struktuiranih fajlova dostavljaju podatke o preknjižavanju pogrešno evidentiranih rashoda i izdataka, odnosno prihoda i primanja.

U skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava (“Sl. glasnik”, br. 160/2020) škole su indirektni korisnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, te se njihovi prihodi i rashodi planiraju u budžetu Republike. Podračuni škola otvoreni su u okviru Konsolidovanog računa trezora Republike, te u skladu s tim i uplate po osnovu roditeljskom dinara vrše se na podračun škole koji je u okviru KRT-a Republike. Lokalne samouprave vrše finansiranje škola preko grupe konta 463000 – Transferi drugom nivou vlasti za rashode i izdatke koji se finansiraju iz izvora 01- sredstva budžeta.
Prilikom sastavljanja završnog računa JLS ne vrši se konsolidacija prihoda i rashoda škola jer se oni konsoliduju u završnom računu njihovog nadležnog diirektnog korisnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Imajući navedeno u vidu prihode i rashode na izvoru 16-roditeljski dinar ne treba planirati u budžetu lokalne samouprave.

Plate pomoćnika predsednika opštine / gradonačelnikaplanirane su u okviru aproprijacija DKBS Predsednik opštine / Gradonačelnik umesto u okviru aproprijacija DKBS Opštinska / Gradska uprava. Članom 58. Zakona o lokalnoj samoupravi (“Sl. glasnik RS”, br. 129/2007, 83/2014 – dr. zakon, 101/2016 – dr. zakon i 47/2018) utvrđeno je da se pomoćnici predsednika opštine postavljaju u kabinetu predsednika opštine najduže na period dok traje dužnost predsednika opštine. Kabinet predsednika opštine / gradonačelnika obrazuje se kao posebna organizaciona jedinica u okviru opštinske / gradske uprave a radna mesta u kabinetu sistematizuju se Aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji opštinske / gradske uprave.
U skladu sa članom 48 stav 3 Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama (“Sl. glasnik RS”, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018 i 113/2017 – dr. zakon) u jedinici lokalne samouprave i gradskoj opštini, položaji su radna mesta načelnika gradske, opštinske, odnosno uprave gradske opštine i njihovih zamenika, a u gradu Beogradu, ukoliko je gradska uprava organizovana kao jedinstven organ, položaji su radna mesta načelnika gradske uprave grada Beograda, njegovih zamenika (sekretar sekretarijata gradske uprave grada Beograda) i podsekretar sekretarijata. U skladu sa članom 70. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama, pomoćnici predsednika opštine / gradonačelnika zasnivaju radni odnos u kabinetu predsednika opštine / gradonačelnika na određeno vreme (najduže dok traje dužnost izabranih lica). U skladu sa iznetim sredstva za plate pomoćnika predsednika opštine / gradonačelnika treba planirati, izvršavati i evidentirati u okviru aproprijacija DKBS Opštinska / Gradska uprava.

Sredstva za vanredne situacije treba planirati u okviru programa 15 – Opšte usluge lokalne samouprave, PA 0014 – Upravljanje u vanrednim situacijama.

Praktično ne postoje ograničenja u pogledu ukupnog iznosa subvencija koje se daju iz budžeta jedinica lokalnih samouprava. Međutim, kada je u pitanju davanje subvencija javnim preduzećima, treba imati u vidu član 61. Zakona o javnim preduzećima (“Sl. glasnik RS”, br. 15/2016 i 88/2019), odnosno da javno preduzeće koje koristi ili će koristiti sredstva iz budžeta (subvencije, garancije ili druga sredstva) dužno je za ta sredstva predloži poseban program. Ovaj poseban program sadrži namenu i dinamiku korišćenja sredstava i smatra se donetim kada na njega saglasnost da nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Takođe, treba imati u vidu i član 36a stav 3 Zakona o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) kojim je utvrđeno da ukoliko odluka o budžetu lokalne vlasti bude suprotna smernicama iz Uputstva za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti u delu kojim se lokalnoj vlasti daju smernice za planiranje ukupnog obima prihoda,
mase sredstava za plate, broja zaposlenih i subvencija u odluci o budžetu, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica, do momenta dok se odluka o budžetu ne uskladi sa uputstvom.
Dosadašnjim Uputstvima za izradu odluke o budžetu lokalne vlasi, kada su u pitanju subvencije nije bilo ograničenja po pitanju iznosa subvencija, već je samo navedeno da prilikom njihovog planiranja i njihove namene treba imati u vidu sve propise koji se tiču državne pomoći. Zakon o kontroli državne pomoći (“Sl. glasnik RS”, br. 73/2019) u članu 3 prepoznaje subvencije kao državnu pomoć, s tim da se u članu 6 navode uslovi kada naknada za obavljanje usluge od opšteg ekonomskog interesa ne predstavlja državnu pomoć gde se mogu podvesti i javna preduzeća kojima je poverena obaveza obavljanja određene usluge od opšteg ekonomskog interesa, kada su korisnici subvencije za obavljanje tih usluga.

Odluka o budžetu priprema se na osnovu srednjeročnog okvira rashoda i smernica datih u Uputstvu za pripremu odluka o budžetu i Fiskalnoj strategiji. Ukoliko se mere i aktivnosti iz srednjoročnog plana ne nalaze u odluci o budžetu, odnosno ukoliko nisu obezbeđena sredstva za realizaciju svih mera i aktivnosti, potrebno je uskladiti sredsnjoročni plan sa usvojenom odlukom o budžetu. Znači, mere i aktivnosti koje se nalaze u srednjoročnom planu za 20XX. godinu ne moraju se naći u Odluci o budžetu za 20XX. godinu ukoliko nisu obezbeđena sredstva za njihovu realizaciju s tim da je onda potrebno uskladiti sredsnjoročni plan.

U skladu sa članom 31. Zakona o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, …, 72/2019,…..118/2021) budžet se priprema i izvršava na osnovu sistema jedinstvene budžetske klasifikacije, koja uključuje i klasifikaciju rashoda i izdataka prema izvorima finansiranja. 

Ukoliko jedinica lokalne samouprave na osnovu akta viših organa (ugovor, rešenje) dobija namenska sredstva za finansiranje pojedinih (uglavnom kapitalnih) projekata na teritoriji odnosne JLS preko ekonomske klasifikacije prihoda 733, onda se planiraju i izvršavaju rashodi/izdaci  za realizaciju tih projekata na rashodnoj strani budžeta JLS sa primenom izvora 07 – transferi od drugih nivoa vlasti, i to u slučaju da se realizacija tih projekata završi u toj budžetskoj godini.  U situaciji da realizacija izdatka iz namenskih prihoda JLS dobijenih sa viših nivoa vlasti ne bude izvršena u toj godini, isti se prikazuje u završnom računu budžeta JLS kao nerasporđeni deo viška prihoda i primanja za prenos u narednu godinu. Shodno tome, ovaj izvor finansiranja u budžetu za narednu godinu treba da bude predstavljen
kao izvor 13  – neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina.

U slučaju planiranja rashoda i izdataka u budžetu za narednu 2021. godinu, potrebno je predstaviti, uglavnom kapitalne projekte za koje su primljena sredstva u tekućoj 2020. godini od viših organa vlasti sa izvorom finansiranja 13, odnosno iz donacije, sa izvorom finansiranja 15 i to u slučajevima kada u postupku izrade samog budžeta, unapred znamo da će se isti realizovati naredne godine – sa velikim stepenom sigurnosti – sprovođenje postupka JN i slično. Međutim, nakon izrade nacrta, odnosno predloga odluke o budžetu, ali i nakon donošenja same odluke o budžetu JLS u decembru mesecu (pred sam kraj budžetske godine), moguće je da viši organ vlasti svojim aktom opredeli sredstva za finansiranje nekog projekta na nivou JLS, te u ovim situacijama, u januaru 2021. godine, treba postupiti u skladu sa članom 5. stav 6. Zakona o budžetskom sistemu, prema kojem  “u slučaju da jedan nivo vlasti svojim aktom opredeli drugom nivou vlasti namenska transferna sredstva, kao i u slučaju ugovaranja donacije, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, …. , organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka po tom osnovu.”; 
Dakle, nadležni organ zadužen za poslove finansija svojim rešenjem otvara aproprijaciju za konkretni projekat/rashod/izdatak sa izvorom finansiranja 13 ili 15, pošto su sredstva pristigla od viših organa vlasti u 2020. godini, a izvršavaju se na teret iskazanih sredstava neraspoređenog dela viška prihoda i primanja za prenos u narednu godinu (kroz završni račun za 2020.g.).

Uporište davanja odgovora na postavljeno pitanje leži u činjenici, da je pre svega potrebno preispitati svojinsko-pravne odnose. Prilikom stupanja na snagu Zakona o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, …, 113/2017, 95/2018 i 153/2020) jedinice lokalne samouprave su započele proces upisa javne svojine nad objektima po određenoj proceduri i to preko dobijanja potvrde od Republičke direkcije za imovinu, dok se u daljoj proceduri upis okončava od strane nadležne OJ RGZ (područnog katastra).
Nosilac prava javne svojine u skladu sa ovim zakonom može biti Republika, AP ili jedinica lokalne samouprave. U slučajevima da je podnet zahtev prema Republičkoj direkciji i svojinski odnosi nisu bili sporni, nakon dobijanja njihove potvrde JLS je mogla upisati pravo svojine nad školskim objektima.
Međutim, ako taj proces nije ispoštovan, ili zbog nekih nerešenih svojinskopravnih okolnosti (društvena svojina, udeli svojine i slično) procesi i dalje traju – objekti obrazovanja još uvek nisu upisani u svojinu JLS, i JLS ima samo pravo korišćenja. Ukoliko zahtev za upis ne bude podnet područnom katastru od strane JLS najkasnije do kraja 2020. godine, ti objekti će postati javna svojina Republike (u skladu sa važećim zakonskim rešenjem).

U slučaju da je objekat postao javna svojina opštine/grada, investiciju treba planirati u okviru direktnog korisnika, u odgovarajućem programu, na ekonomskim klasifikacijama 511. Dok u drugom slučaju kada JLS ima pravo korišćenja (a ne javne svojine), potrebno je planirati investiciju preko drugog korisnika budžeta JLS, dakle škole na ekonomskoj klasifikaciji administrativnog transfera 463. Takođe, moramo napomenuti, da ukoliko pri izradi posebnog dela budžeta koristite trocifreni nivo ekonomske klasifikacije, nije preporučljivo u ovom slučaju kapitalni transfer predstaviti na četvrtom nivou ekonomske klasifikacije (npr. 4632). Ukoliko imate potrebu za dodatnim obrazloženjem u vezi ovih kapitalnih projekata prema školama, onda bilo koju analitiku ili pak objašnjenje potrebno je predstaviti u
obrazloženju budžeta (3. deo budžeta u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu). Pored navedenog, izuzetno je važno naznačiti, da ukoliko je uspostavljena javna svojina u korist Republike, korisnik objekta je škola, a sredstva za kapitalno održavanje/izgradnju/rekonstrukciju dobija putem administrativnog transfera od JLS – škola mora obuhvatiti to pravo korišćenja u svojim knjigama u vanbilansnoj evidenciji, voditi pomoćnu knjigu objekata koje koristi i povećati vrednost ovih objekata u vanbilansnoj evidenciji za vrednost ulaganja u tekućoj godini. Vođenje evidencije o pravim tržišnim vrednostima objekata je izuzetno važno i sa aspekta osiguranja navedenih objekata, a premiju osiguranja u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima snosi JLS na čijoj teritoriji se nalazi škola.

U konkretnom slučaju, da li ćete izdatke na grupi konta 511 – Zgrade i građevinski objekti, planirati kod indirektnih korisnika ili kod nadležnog direktnog korisnika zavisi od toga u čijim poslovnim knjigama su evidentirani objekti u koje se vrši ulaganje (za postojeće objekte). Naime, iako bi svi objekti koji su javna svojina lokalne samouprave trebalo biti evidentirani na klasama 0 i 3 u poslovnim knjigama nadležnog direktnog korisnika, postoje još uvek situacije gde su indirektni korisnici izvršili evidentiranje objekata po osnovu prava korišćenja. U toj situaciji izdatke treba planirati kod indirektnog korisnika kod koga je objekat u koji se vrši ulaganje i evidentiran. Kada se radi o izgradnji novih objekata onda izdatke na grupi konta 511 – Zgrade i građevinski objekti treba planirati kod direktnog korisnika.

Napomena: Ukoliko se objekati prema sadašnjem stanju nalaze u poslovnim knjigama (glavnoj knjizi i pomoćnoj knjizi osnovnih sredstava) indirektnih korisnika, onda treba težiti ka njihovom prenosu iz knjigovodstvenog obuhvatanja indirektnih korisnika u glavnu i pomoćnu knjigu uprave uz kontrolu prava svojine u listu nepokretnosti konkretnog objekta.

Izrada prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, kao predinvesticiona dokumentacija, treba da bude planirana na nivou odgovarajuće programske aktivnosti i to korišćenjem ekonomske klasifikacije 511 – Zgrade i građevinski objekti. Dok je rashode za izradu tehničke dokumentacije koja je neophodna za izvođenje građevinskih radova, potrebno planirati na ekonomskoj klasifikaciji 511 – Zgrade i građevinski objekti, ali u okvirima otvorenog i pravilno naimenovanog kapitalnog projekta koji doprinosi dostizanju ciljeva konkretnog programa budžeta LS, gde je i prikazan, odnosno sastavni je deo programa.

Za potrebe ostvarivanja i unapređenja javnog interesa u oblasti informisanja, sredstva koja se dodeljuju na osnovu rezultata konkursa, treba da budu planirana u funkciji 830, na nivou ekonomske klasifikacije 454 – Subvencije privatnim preduzećima, dok rashode za usluge koje se nabavljaju u svrhu informisanja javnosti prema Zakonu o javnim nabavkama, potrebno je planirati na kontima 423 – Usluge
po ugovoru.

Bez obzira na način rešavanja odštetnog zahteva, planiranje i izvršavanje rashoda za naknadu štete prema oštećenim licima treba vršiti preko ekonomske klasifikacije 485 – Naknada šteta za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa.

Gradski i prigradski prevoz putnika je komunalna delatnost od javnog interesa. Delatnost javnog linijskog prevoza putnika obavljaju javna preduzeća ili društva kapitala osnovana od strane JLS, a ukoliko to nije slučaj onda JLS poveravaju obavljanje delatnosti prevoza, a na postupak poveravanja primenjuju se odredbe zakona kojima se reguliše javno-privatno partnerstvo i koncesije. Za obavljanje delatnosti javnog prevoza na teritoriji LS potrebno je pokrenuti postupak JPP ili koncesije, zaključiti javni ugovor na minimum 5 godina i tako obezbediti vršenje ove delatnosti za potrebe stanovništva LS.
Ukoliko je ugovorom koji se zaključuje u ovom postupku poveravanja predviđena obaveza plaćanja određene naknade privatnom partneru ili koncesionaru, to predstavlja pravni osnov za plaćanje iz budžeta LS. U slučaju da je reč o koncesiji za javne usluge-javni prevoz, ugovorni odnos je istovetan ugovoru o javnoj nabavci usluga u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke, te plaćanje naknade treba da bude planirano na nivou ekonomske klasifikacije 423 – Usluge po ugovoru, ili ako se odobravaju povlastice za određene kategorije stanovništva u korišćenju usluga javnog prevoza, onda se ti rashodi evidentiraju pomoću aproprijacije predviđene pod 472 – naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta.

Prema članu 16. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti sredstva za finansiranje rada političkih subjekata se obezbeđuje na nivou od 0,105% poreskih prihoda (71) budžeta JLS. Takođe, članom 5 Zakona o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) je uređeno da ukoliko se pojedini prihodi i primanja, rashodi i izdaci, kao i budžet lokalne vlasti utvrđuju relativno, kao procenat budžeta ili rashoda budžeta lokalne vlasti, njihov iznos, odnosno visina utvrdiće se primenjujući, kao osnovicu, poreske prihode.
Iznos mesečnih izdvajanja mora da odgovara 1/12 planiranog iznosa za ove namene i isplaćuje se do 10. u mesecu za prethodni mesec. Jedina izmena 1/12 mesečnog iznosa može da usledi nakon rebalansa budžeta, ali do kraja godine mora biti ispoštovano i izvršeno 0,105% ukupno planiranih sredstava za ove namene.

Krečenje objekata potrebno je planirati u okvirima finansijskog plana korisnika javnih sredstava, u ovom slučaju predškolske ustanove, koji je indirektni korisnik budžeta opštine/grada u okvirima programske aktivnosti 2001-0001 Funkcionisanje i ostvarivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja na ekonomskoj klasifikaciji 425 – Tekuće popravke i održavanje. U slučaju zamene prozora i vrata na objektu predškolskog obrazovanja, sa kojim se realno i menja izgled same nepokretnosti, odnosno povećava se vrednost objekta, ulaganje treba planirati kod direktnog korisnika, odnosno kod Predškolske ustanove ako je objekat evidentiran u poslovnim knjigama ustanove, u okvirima izdataka samog nosioca prava javne svojine, u vidu projekta sa ekonomskom klasifikacijom 511 – Zgrade i građevinski objekti, na nivou programa 8 – Predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Vrednost ulaganja će se proknjižiti i na kontima 011131 – Objekti za potrebe obrazovanja, odnosno na kontu 31111 – Zgrade i građevinski objekti.

Napomena: Ukoliko se objekat prema sadašnjem stanju nalazi u poslovnim knjigama (glavnoj knjizi i pomoćnoj knjizi osnovnih sredstava) Predškolske ustanove, onda treba težiti ka prenosu ovog objekta iz knjigovodstvenog obuhvatanja ustanove u glavnu i pomoćnu knjigu uprave uz kontrolu prava svojine u listu nepokretnosti konkretnog objekta.